|
Kiropraktičar je još jedan od naziva za
kiropraktora, odnosno najčešće korišćen u široj populaciji.
Polje rada kiropraktičara je primarno kičma
i kičmeni zglobovi, kao i ostali zglobovi tela. U narodu se
to najčešće zove nameštanje. Kiropraktičar mora biti potpuno
medicinski obrazovan da bi se uključio u lečenje i oporavak
osoba koje imaju tegobe sa kičmom. VLADAN
JOVIĆEVIĆ je zasigurno najiskusniji (5 godina u Kanadi
i 15 godina u Beogradu) i veoma široko obrazovan (viša med.
u Beogradu, fakultet u Kanadi) kiropraktičar u Srbiji koji
se stalno usavršava i dopunjuje znanje i tehnike kroz
gostovanja u ordinacijama i klinikama širom sveta. Posle dve
svoje klinike u Kanadi već 15 godina vodi svoj CENTAR u Beogradu
na Terazijama 16/2. Jedna od značajnih prednosti je i to da
je u istom sistemu i poliklinika CENTAR plus, gde se može
obaviti konsultacija sa potrebnim specijalistima, što sa jedne
strane kiropraktičaru daje sve potencijalno neophodne informacije
kod odluke o planu lečenja, a sa druge strane omogućava pacijentima
da po potrebi obave i druge preglede.
Najčešća pitanja za kiropraktičara su:
1) koliko je uopšte kiropraktika
sigurna metoda
Kiropraktika je jedna od najsigurnijih, a pri tome i najefikasnijih metoda lečenja. A tako je isključivo ako je kiropraktičar svojim znanjem i iskustvom sposoban da, nekada samostalno a nekada u saradnji sa nekim od neophodnih doktora specijalista, odluči i odredi adekvatan pristup lečenja svakom pojedinačnom pacijentu.
2) da li se pomoću kiropraktike može izbeći operacija diskus
hernije
Kiropraktičar u velikom broju
slučajeva može da, kroz dobar izbor zahvata i kombinacija
terapija, dovede pacijenata sa diskus hernijom do stabilnog
stanja, čime se apsolutno gubi potreba za hirurškom intervencijom.
3) koja sve stanja može tretirati kiropraktičar
Kiropraktičar može sa uspehom
tretirati stanja kao što su: diskus
hernija, degenerativne promene pršljenova i diskusa
(spondiloza),
pomeranja i izmeštanja pršljenova (listeza) i deformitete
kičme (kifoza i skolioza). Neki od simptoma koje ova stanja
takođe mogu uzrokovati su: bolovi, trnjenje ili slabost u
ramenu, između lopatica, u ruci, duz rebarnog luka, u krstima,
u kuku, u preponi, u nozi, kao i glavobolju i vrtoglavicu.
4) koja je razlika između kostolomaca, baba i deda nameštača
i pravih kiropraktičara.
Kiropraktičar svo svoje znanje
i iskustvo prvenstveno mora da koristi da bi znao kada nešto
ne sme ili ne treba da radi. Razlog za to je osnovni medicinski
moto - primum non nocere (primarno ne naškoditi). Time se
pacijenti štite od neznanja onih koje to obrazovanje nemaju.
Kiropraktičaru znanje daje i mogućnost i sposobnost
za komunikaciju sa ostalim doktorima, kao i za čitanja
i razumevanja medicinske dokumentacije. Posebno je važno
znanje gledanja i čitanja snimaka - rendgen, skener i magnetna
rezonanca. Tehnika kiropraktičarskih zahvata je pored neprikosnovenog
znanja, ipak i stvar talenta, odnosno osećaja, i što
je jos važnije - iskustva.
|
